Početna / Intervju / Advokat s dušom – Dragan Travica

Advokat s dušom – Dragan Travica

 
 

Koliko god se trudili da ne bude tako, često imamo predrasude.

Evo na primer, o advokatima. Nakon što poodrastemo i shvatimo da advokatski život nije Ally McBeall serija, možemo otići u drugu krajnost, i upasti u pomisao da su advokati svi redom suviše proračunati, suviše nervozni, suviše usmereni na posao, suviše…

dragan_travica_1

A pre 3 godine, kod nas je svakog radnog dana, oko 13 h, dolazio jedan mladi poslovni čovek.
Dragan Travica. Uvek je bio pomalo u žurbi, i uvek je bio mnogo lepo obučen. Ali ne onako uštogljeno poslovno lepo, neko onako, šmekerski.
I imao je taj stav.
Znate onaj stav – Znam šta hoću  i Znam ko sam?

E, Dragan je takav. Tada ga nismo poznavali. Znali smo samo da je advokat, i da       svakodnevno uporno trenira. Tada je dolazio u teretanu. Danas ga svakodnevno srećemo na našim grupnim programima. I slobodno možemo reći – danas smo drugari.

dragan_travica_2

– Ćaos!  Znaš, ja sam pre mislila da si ti malko uobražen i nedostupan. A ti si upravo suprotno. Ne zameri.
– Ma ne zameram! To je valjda sve normalno. Trudiš se da budeš okej i sve, ali ljudi ne mogu da te skapiraju dok te ne upoznaju.
– Pa da. A čekaj, ’ajmo od početka. Jako me zanima početak, jer početak je tvoje upisivanje pravnog faxa, na kom i dan danas imamo brdo ljudi koji pojma nemaju šta rade tamo?
– Pa istina. Ljudi se valjda jako lako rešavaju da upišu Pravni. Jer ne znaju šta u stvari hoće. Ne kažem da sam ja znao 😀
– A što si ti upisao? Zbog familije?  Vaša kancelarija je danas veoma poznata i cenjena. Je li to neka porodična tradicija?
– Pa i nije. Mislim, niko u familiji nije se time bavio pre mog brata, koji je stariji 4 godine od mene. On me je nekako inspirisao da i ja krenem tim putem. A i voleo sam istoriju, pa mi bilo lako da spremim prijemni :)
– A je li bilo teško studirati?
– Nije. Ali postojala je tu jedna zamka. Isprva sam redovno išao na predavanja. I onda, u jednom trenutku sam skapirao da ja na predavanjima više pričam s kolegama nego što slušam i učim., šta ću, jako sam pričljiv :) Onda sam rešio da učim od kuće, da ne idem na predavanja, a da to vreme s predavanja potrošim tako što ću raditi u kafiću kao konobar.
– Stvarno?
– Da.
– I, jesi uspeo da završiš fax na vreme?
– Pa, diplomirao sam u roku. Dakle, uspeo sam sve da iskombinujem.
– Strava. A ček’, jesi ti sad srećan? Mislim, voliš li to što radiš?? Onako, baš voliš?
– Volim. Zavoleo sam. Nisam mogao da volim dok nisam počeo da radim. Znaš da prvo postoji pripravnički? Znaš. To traje 2 godine. Ja sam ih proveo tako što sam dve godine pre podne bivao u sudu, a popodne kod brata u kancelariji, pekao zanat. Pristupio sam tome ozbiljno i posvećeno, i tako pristupam i danas. Vremenom sam sve više i više ulazio u to, i danas mogu da kažem – da, volim to, i dobar sam u tome.
– Ljudi kažu da si više nego dobar :) A kako ti uspeva da budeš uvek tako raspoložen? Meni mnogi ljudi koji se bave tvojim poslom često deluju nervozno i strašno ozbiljno. A ti se smeješ i šališ i sve.
– Pa, ne mislim da čovek mora uvek da bude veoma ozbiljan samo zato što se bavi ozbiljnim poslom i zato što tom poslu pristupa ozbiljno. Pored posla postoji još toliko stvari i ljudi zbog kojih se smejem, i zbog kojih sam veseo.
– Flex je jedna od tih stvari :)
– Naravno. Flex, odnosno svi ti ljudi u Flexu i čitava ta energija.
– Ti si pre dolazio u teretanu, a sad ideš na grupne, svakog dana?
– Svakog dana, osim ponedeljka. Da, idem na BodyCombat, BodyPump, RPM, a sad sam probao i BodyAttack i TBW… Tako da, idem na skoro sve programe. Uživam u tome, stvarno.
– Čini mi se da se vi svi baš lepo družite međusobno.
– Da, super nam je. Pa, ja sam ovde upoznao mog najboljeg druga, Marka Vučkovića. Takođe sam sreo i mnogo ljudi iz starih školskih dana, koje nisam viđao godinama, a sada se eto opet družimo.
– Hoćeš doći na našu Flex žurku u subotu?
– Joj, na žalost neću. Idem u London, kod brata blizanca.
– Imaš brata blizanca? Ličite?
– Da, identični smo :)
– Pa je l’  iskoristite to nekad da nasamarite ljude?
– Heh, pa prošli put kad sam mu bio u poseti, uzeo sam njegovu karticu za fitnes klub. On tamo uplaćuje članarinu, ali jako retko trenira jer ne stiže. I tako, išao sam i pravio se da sam on. Doduše, trener me je malo čudno gledao, zato što sam ja malo krupniji od njega jer i inače redovno vežbam :)
– Hah, sjajno! A kaži mi, kako uspevaš sve da postigneš – da budeš uspešan advokat, da treniraš redovno, da se družiš, da izlaziš…?
– Organizacija. Nema tajne, sve je u organizaciji. Nije sad to kao da imam neki planer gde mi je sve isplanirano do u minut, nemam. Ali, znam šta sve hoću da uradim u toku dana, i neću ničega da se odreknem. Hoću da uzmem sve što mogu od života.
– To je divan stav. Naposletku, imaš li neki savet ili poruku za ljude koji ovo čitaju? I za svoje buduće kolege.
– Pa, meni su ljudi najveća inspiracija.Čini mi se da ljudi često jedni druge gledaju podozrivo, i da često zauzimaju gard. Ja to ne volim. Trudim se da u ljudima prvo vidim ono dobro. I to mi za sad sasvim dobro ide. Voleo bih da ljudi probaju da budu malo blaži jedni prema drugima, eto :) A mojim budućim kolegama bih poručio da poslu pristupe ozbiljno, ali da pri tom ne dopuste da izgube dušu i životnu radost.

 

Tako kaže naš Dragan. Nama se mnogo sviđa njegova filozofija. S ljudima kao što je on, ovaj svet postaje jedno lepše i veselije mesto.

Dodaj komentar


Vaša E-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

1 komentar