Početna / Priče Flexovaca / Priča iz teretane | Jovana Mjerimačka

Priča iz teretane | Jovana Mjerimačka

 
 

flex_fitness_novi_sad_prica_iz_teretane_2018_jovana_mjerimačka

Pored pitanja vezanih za sam trening, često se na stretching zoni i u svlačionici vodi polemika o nekoliko tema:

  • Šta jesti pre, a šta nakon treninga?
  • Kolika je optimalna tzv. dnevna doza proteina?
  • Da li je zdravo piti proteinski šejk nakon treninga?

Poznato je da je kvalitetan trening ekvivalentan kvalitetnom oporavku, pri čemu su kvalitetne namirnice, bogate upravo proteinima ključne kako bi postigli što bolje rezultate. Ali pored kvaliteta namirnice, još jedan faktor je vrlo važan, a to je njeno POREKLO.

Kada nakon treninga popijemo šejk ili čokoladno mleko, jurimo do prve prodavnice da kupimo što više belog mesa, jaja, sira, mleka, kako bi pripremili proteinski bogatu večeru i oporavili telo. Ali, da li imamo naviku i vremena da pre kupovine proizvoda pročitamo deklaraciju? Koliko je vas i da li je ikada razmišljalo o poreklu proteina, ne samo kroz šejk već i kroz hranu koju svakodnevno konzumira?!

Psssst, otkriću vam jednu tajnu, možete je videti na: http://hiddensoy.panda.org/.

Zašto je soja važna u ovoj mojoj priči?

Zato što je svaki dan sa nama. Možda niste znali, ali upravo kroz mleko, meso i jaja, prosečno pojedete 61 kg soje godišnje!

Soja spada u familiju mahunarki i zahvaljujući visokom sadržaju proteina sa oko 40% u zrnu i oko 20% sadržaja ulja, predstavlja najznačajniji izvor proteina u ishrani domaćih životinja, a sve više i ljudi. Samo za potrebe industrije stočne hrane Evropa godišnje potroši preko 40 miliona tona soje.

Ali, gde ta soja završava?

Sa njiva, soja se prerađuje, odlazi u fabrike stočne hrane, do farmi životinja i kroz mleko, meso i jaja, soja dolazi do nas. Morate priznati da ste malo šokirani! I ja sam bila, jer je i sama ne jedem od kad znam je soja kultura koja se najčešće genetski modifikuje i to na taj način što se u nju „ugradi“ otrovan pesticid glifosat, koji je i Svetska zdravstvena organizacija proglasila „verovatno kancerogenim“.  Ovim putem ne tvrdim da su svi GMO loši, već da imam pravo da biram. Problem nastaje u tome što nigde u svetu, a ni kod nas, nije obavezno da na deklaraciji piše da li je životinja hranjena sa GMO ili ne, a ogromne količine takvih proizvoda se svakodnevno uvoze i stoje rame uz rame na policama u našim marketima.

Ali kako da znamo šta kupujemo?

Sjajna vest je, da je u Srbiji uspostavljen prvi regionalni BEZ GMO Dunav soja standard i oznaka kvaliteta, koji prati i kontroliše put soje od njive do trpeze i garantuje da u čitavom procesu proizvodnje nije korišćen GMO i zahvaljujući kojem imamo mogućnost da budemo sigurni u DOMAĆE poreklo i BEZ GMO kvalitet proizvoda.

bez_GMOhranjeno_sojom

Iako možda na prvi pogled izgleda kao da jesu, nije svako jaje isto, nije svako mleko sa naših farmi i podjednako kvalitetno i nije svaki komad mesa ono što želite da poslužite sebi, svojoj porodici i svojim prijateljima. Svaki naš izbor se računa!

Više o Dunav Soji saznajte na njihovom sajtu: http://www.donausoja.org/sr/.

Dodaj komentar


Vaša E-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*