Početna / Priče Flexovaca / Priča iz teretane – piše Flexovac Dragana Srbulović

Priča iz teretane – piše Flexovac Dragana Srbulović

 
 

30_sajt

NIJE STVAR U BROJKAMA, STVAR JE U STAVU

(Ili jesi ili nisi Spartanac)

Mrzeo sam svaki minut treninga, ali rekao sam: “Nemoj odustati. Pati sada i živi ostatak života kao šampion”. (Muhamed Ali) 

Kao neko ko se trudio da bude što više fizički aktivan, prosto je bilo neverovatno da dođem to tog stadijuma, da više nisam znala kako da treniram, koliko da treniram, šta da treniram. Da  napomenem da sam sve radila u sopstvenoj režiji, misleći da mogu ja to sama. Nije mi bilo jasno šta se to dešava sa mojim telom, zašto rezultati izostaju. Vrtela sam se u krug, bolje reći tapkala u mestu i bila nezadovoljna.

I onda, jednog oktobarskog dana 2015. godine, rešila sam da stavim tačku na sve to, da pronađem rešenje… Da pronađem onu pravu – novu sebe.

I tada sam prvi put kročila u Flex fitness centar, 26.10.2015. godine…i od tog dana počinjem jedan sasvim novi život. Dok sam popunjavala podatke za paket individualnog treninga (BFOS), pažnju mi je privuklo natpis na zidu “Granice su pomerljive. Snovi su ostvarivi”. Sedela sam samo par metara od tog natpisa, a zapravo bila sam mnogo, mnogo daleko od svega toga.  Ali, ta rečenica postala je misao sa kojim sam se budila svakog dana, sa kojom bih započinjala i završavala svaki trening.

Tog dana upoznala sam i svog trenera, Slobodana Tiragića, osobu koja je jednog uspavanog, uplašenog, zbunjenog Spratanca, pretvorila u nezaustavljivog, hrabrog ratnika, odlučnog borca…

30_blog_1

U nekog ko će već nakon četiri meseca ozbiljnih i jakih treninga otići na svoju prvo “bojno polje” i pobediti…pobediti sebe!!!  – Kopaonik Sky trail 15.2 km 1800 D+. A zatim su se nizale nove “bitke” i nove pobede: Veliki istočni maraton na Fruškoj gori –  Ultramaratonska staza od 81,372 km i ukupne visinske razlike 6.584 m; Beogradski ultramaraton – Trka samoprevazilaženja na 6h (47km); Bukovački maraton 47.8 km; Novosadski polumaraton 25.435 km; Plavi krug oko Ade 42.195 km; Reciklažni maraton 42.195 km.

Sve ukupno 300 osvojenih kilometara i beskonačno mnogo učinjenih koraka, a sa svakim novim korakom bila sam sve bliže onom natpisu sa zida teretane.

30_blog_2

I u svim tim trkama, u momentima kada mi je bilo teško, kada sam vodila bitku sa svojim jedinim neprijateljem, u borbi sa samim sobom,  čula sam svog trenera: “Ajde Spartanac, znam da možeš”.

Na putu do cilja vodili su me svi ti meseci provedeni u studiju 1. i 2. Flex fitness centra (ili kako sam ih ja nazivala “šok sobama” J ). Svi ti trenizi “piramide” i GRIT-a petkom (dan koji sam najviše volela, a u isto vreme dan kada sam jedva čekala da se završi trening J). Svi ti treninzi BODYCOMBAT-a (moja prva ljubav J ) – kao i na trkama, kada ispred sebe vidiš samo jednog neprijatelja – sebe, tako i na treninzima Bodycombat-a jedna nova “ja” bori se protiv one prošle “ja”. Svi ti treninzi CXWORX-a – treninzi uz pomoć kojih sam stekla psiho-fizički balans (kontrola pokreta pod opterećenjem). Svi ti treninzi RPM-a – treninzi uz pomoć kojih sam povećala fizičku izdržljivost. Dugo sam razmišljala da li da krenem i na RPM, mislila sam da ću samo sedeti i okretati pedale. Obično bih bila u teretani i radila zagrevanje (čučnjeve) ispred vrata studija 2., kada se završavao trening RPM-a. Pažnju mi je uvek privlačila dobra muzika i reči trenera: “Ajde sad, okreći što brže, još malo pa stižete na cilj”. A nakon par minuta, izašli bi vežbači, mokri od znoja, umorni, ali nasmejani. I pomislila sam: “Ma čim su tako znojavi, mora da je to nešto dobro, da nije samo sedenje na biciklu i okretanje pedala”. I tako je i bilo. I nakon mog prvog RPM treninga, znala sam da je to prava stvar za mene i da obavezno dolazi na listu najomiljenijih treninga u Flexu.

U Flex fitness centru naučila sam koliko je bitno u kontinuitetu trenirati svaku grupu mišića kako bi se osigurao razvoj mišića celog tela, a ujedno i smanjio rizik od povreda. Nije dovoljno (nije dobro) samo trčati, kao što sam ja mislila i činila. Ono što pre nisam radila (ranije mi je to bilo monotono, mislila sam i da nije toliko bitno), a sada redovno to činim, jesu čučnjevi, kao obavezan vid zagrevanja i jačanja mišića nogu. I tako započinjem svaki trening i vise ih ne doživljavam kao nešto monotono, već kao nešto što je prioritet i uživam radeći ih. Upoznala sam na pravi način svoje telo, rešila mnoge nedoumice kako treba trenirati, kojim intervalima, da je bitna pauza između vežbi, tehnika disanja…

Svi ti treninzi naučili su me samo jedno: Kada znaš zašto, onda znaš i kako!!!

Neko ko je pre skoro godinu dana vodio bezuspešnu borbu sa samim sobom, neko ko je najviše trčao do 10km, neko ko je smatrao da je istrčati maraton nešto nemoguće i da su to tamo neki “posebni” ljudi…, taj “neko” sada je pobednik, borac…sadašnji maratonac, a budući ultramaratonac.

I na kraju…možda ima simbolike u svim tim brojkama , 300 km – 300 spartanskih ratnika, jedno bojno polje – život, jedan pobednik – nova “ja”…sutra već neki novi Flexovac, neko koga će ova priča inspirisati…neko ko će kao ja jednog dana stati ispred ogledala i reći: “Granice su pomerljive. Snovi su ostvarivi”.

“Onaj ko nije dovoljno hrabar da rizikuje neće postići ništa u životu”. (Muhamed Ali)

 

Dodaj komentar


Vaša E-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*