fbpx
 
 
Početna / Blog / Priče iz teretane – Jelena Pavlović

Priče iz teretane – Jelena Pavlović

 
 

Kada staneš ispred ogledala i vidiš svoju figuru, koja je tvoja prva pomisao?

Ako je možda: „Izgledam super, ali ipak ovde ima viška… i ovde malo, pa i tamo… ma moram još bar 5 kilograma da izgubim! Od sada ću malo da jedem, a mnogo da treniram.“

Prolazi vreme, kilogrami vrtoglavo padaju, snaga te izdaje, kosti dolaze do izražaja; ostaje samo koža i nešto masnog tkiva ispod. Tvoj odraz u ogledalu počinje da iščezava, ali ti i dalje misliš da nije dovoljno…

Tu nastaje problem, tj. poremećaj zvan ANOREKSIJA.

17-anoreksija- bulimija

Anoreksija je poremećaj u ishrani izazvan strahom od viška kilograma. Ne nastaje zbog gubitka apetita, već je reč o borbi protiv gladi zbog konstantnog i potpuno nerazumnog straha od gojenja koji ne prestaje ni kada se kilaža spusti na toliko nizak nivo da je život ugrožen (od 15 do 60% manje od normalne težine).

Anoreksija je, prvenstveno, bolest poremećaja u ishrani, ali je takođe i bolest uma. Počinje upravo onako kako sam započela priču: opsednutost slikom svog tela, pri čemu osoba i dalje sebe smatra gojaznom, iako to nije.

 

Anoreksičari obično dolaze iz porodica koje imaju visoke zahteve, traže savršenstvo, odlične ocene. Međutim, neka istrašivanja ukazuju na to da i geni mogu donekle predodrediti anoreksiju, ali većina istraživača veruje da je psihološki poremećaj ključan.

Oboleli nemaju dovoljno samopouzdanja i osećaju kao da nisu zaslužili da budu voljeni. U adolescentskom dobu može doći i do hormonskih poremećaja, zbog nedovoljne zrelosti. Veliki pritisak vrše i mediji (reklame za razne preparate za mršavljanje, moda, manekenke…). Bolest se uglavnom javlja između 12. i 25. godine i najčešće kod devojaka koje su dobre, tihe, pristojne i perfekcionisti.

 

Anoreksiju prepoznajemo po znatnom gubljenu kilograma, strahu od gojenja, čak i u mršavom stanju, preteranom držanju dijeta, abnormalnom zaokupljenošću hranom tj. sabiranju kalorija, iskrivljenom slikom o telu, problemima sa probavom, suvoj i žućkastoj koži, gubitku kose, nesanici i veoma promenljivom raspoloženju.

Da bi se oboleli otarasio ove moderne bolesti, neophodno je da pristupi psihoterapiji, vođenju dnevnika ishrane i redovnom medicinskompraćenju.Pristup lečenju se razlikuje od stadijuma bolesti i zainteresovanosti pacijenta za saradnju. Ako je pacijent izgubio više od 25% svoje normalne težine, neophodna je hospitalizacija. Tokom lečenja često se otkrivaju emocionalni problemi i poteškoće u međuljudskim odnosima, pošto oni i jesu okidači, a utvrđuju se individualnom psihoterapijom. Naravno, pomoć porodice je jako važna u procesu lečenja, kao i edukacija o ishrani.

 

Umerenost je u svemu bitna, pa i u ishrani. Da bismo sačuvali svoje zdravlje, ne treba ići ni u kakve ekstreme, jer telo normalno funkcioniše uz zdrave, redovne obroke i aktivan način života. U suprotnom dolazi do iscrpljenosti ili, još gore, do neke bolesti.

 

Čuvajte svoje telo i zdravlje, jer bez njega ništa nije vredno.

Dodaj komentar


Vaša E-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

Facebook
Twitter