fbpx
 
 
Početna / Blog / Priče iz teretane – Saša Urankar

Priče iz teretane – Saša Urankar

 
 

Da li ste nekad odustali od određene vežbe i pre nego što ste pokušali da je uradite? Iako su je drugi ljudi najprirodnije izvodili, vama je ta vežba izgledala kao nemoguća misija.

E sad, to ne mora obavezno biti problem, možete tu vežbu preskočiti i zameniti je nekom drugom. Problem nastaje kada je u pitanju vežba koja bi definitivno trebalo da bude deo vašeg treninga u teretani.
U pitanju je trčanje na traci.

sale

Verovali ili ne, mnogi ljudi imaju strah od trake, ali uglavnom ćute o tome i jednostavno odu na bicikl, eliptik ili neki drugi kardio trenažer.

Ali, šta ako neko baš želi da trči na traci, a plaši se?

Imao sam priliku da treniram takvog vežbača. On nije imao strah samo od trčanja, on je imao strah i od hodanja na traci. Svaki put kada bi stao na nju, zavrtelo bi mu se u glavi, a vrtoglavica nije bila izazvana nikakvim zdravstvenim smetnjama. Dakle – strah.

Da biste naučili da hodate, morate prvo puzati, a da bi ste potrčali morate prvo prohodati.

E upravo tako smo i mi krenuli na traci, samo bez puzanja :)  Naša šetnja pri brzini od 1 km/h uz obavezno držanje za traku znala je da traje i po nekoliko minuta. Znate ono kada tata uči svoje dete da hoda? E tako smo i mi radili, polako i postepeno.

Koliko sam samo puta izgovorio reči „peta, prsti, peta, prsti, opusti gornji deo tela, ne upiri se o traku“. Mislim da su mi te reči i noću u glavi odzvanjale, ali trud se isplatio. Svakim danom naša šetnja je postrajala sve brža i brža. Ruke su jednostavno same počele da rade pored tela. Vrtoglavica se više nije pojavljivala. Došlo je vreme za sledeći nivo. Ako smo preskočili puzanje i prohodali, vreme je bilo i da potrčimo. Naravno da se i tome pristupilo postepeno.

Kada smo na displeju videli brzinu od 7 km/h, osmeh i zadovoljstvo nismo mogli da sakrijemo. Kao i brzina hodanja, tako je brzina trčanja svakodnevno rasla, ali i vreme provodeno na traci. Kao što rekoh, nije bilo lako u početku, ali trud se isplatio.

Danas, dve godine kasnije, M. i dalje dolazi, trenira, a svaki njegov trening započinje i završava se trčanjem na traci. Naravno da se i danas setimo zajedničkog početka, i njemu se čini gotovo neverovatnim da se nekada plašio trake.

Strah je normalna stvar. Na nama je da se suočimo sa njim, i da ga pokorimo.

Pozdrav od Saleta!

 

Dodaj komentar


Vaša E-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

Facebook
Twitter